Šta to budućnost donosi novcu?

Da li se već nazire budućnost novca i kakva je ona zaista? Da li plastične kartice i mobilne aplikacije polako stari dobri keš stavljaju u drugi plan?

Čini se da ulazimo u doba u kome keš više nije vodeće sredstvo plaćanja, pa se naučnici širom sveta pitaju šta nas to čeka. Da li uskoro papirnog i metalnog novca više neće biti? Tehnološki napredak, informacione i komunikacione tehnologije zasigurno nas vode ka društvu koje će znati uglavnom samo za kartice i beskontaktna plaćanja. Smatra se čak da više nije pitanje da li keš nestaje, pitanje je samo kada.

Svetski stručnjaci, uvereni u svoje pretpostavke, veruju da ljudi zapravo više neće želeti da nose sa sobom novčanice u fizičkom obliku, onako kako su do sada to radili.

Da li je to zaista tako?

Novac, neminovno, vekovima unazad, pa i danas, utiče u nekoj meri na psihologiju ljudi i istraživanja potvrđuju da ljudi imaju različito mišljenje i na različite načine reaguju kada je reč o novčanicama i karticama. Ono što je zanimljivo jeste da su mnogobrojna istraživanja pokazala da se ljudi mnogo teže odriču papirnih 1000 dinara, dok gotovo svima lakše „pada“ činjenica da je ista količina novca skinuta sa njihovog računa. Da li onda dolazimo do zaključka da će ljudi lakše i više trošiti kada u ruci imaju kreditnu ili debitnu karticu ili mobilni telefon, nego kada se radi o novčaniku? Koliko god možda besmisleno zvučalo, zapravo je tačno. 

 

 

 

 

 

 

 

 

Istraživanja o ljudskom razvoju i psihologiji pokazuju da ljudi imaju urođenu potrebu i želju da kupuju (dakle, psihologija i geni su krivi), a što je lakše, jednostavnije i dostupnije kupiti nešto, ljudi će se lakše odlučiti da potroše još koji dinar (mada svi znamo da se taj još koji dinar uvek pretvori u malo više). Međutim, kako kažu stručnjaci, to je poput hrane – samo je potrebno da malo razmislimo pre nego što pojedemo/kupimo nešto, da razmislimo o posledicama (brojkama na vagi/brojkama koje pokazuju stanje na računu) i o tome da li nam je to zapravo potrebno. Ako malo zastanete i razmislite, svakako ćete doći do razumnog zaključka da treća čokolada ili treće cipele zaista nisu neophodni.

Istina je da nam je kupovina maksimalno olakšana, međutim mobilne aplikacije su dosta olakšale štednju novca i ograničavanje potrošnje. Sada u svakom trenutku možete da znate koliko novca na računu imate, možete da postavite limite za potrošnju, otvorite štedni račun... Mogućnosti je mnogo više nego ranije da ograničimo i kontrolišemo koliko novca trošimo.

Ono što se pojavljuje kao problem jeste i sigurnost transakcija izvršenih na ovaj način. Zapravo, svakodnevno se promovišu sve napredniji sistemi zaštite, što nam donekle pruža određenu dozu sigurnosti, uveravajući nas da su ovo možda i sigurniji načini plaćanja. Razvijeni su savršeni sistemi koji mogu da garantuju da će novac sa našeg računa zaista stići tamo gde treba. Ljudi imaju određene predrasude i strahove sve dok prvi put ne plate nešto iz svoje fotelje ili odu do prodavnice noseći samo svoj mobilni telefon. Ono što nam mobilne aplikacije pružaju su svakako visoki stepen bezbednosti i zaštite – kada vam ukradu telefon ili karticu istog trenutka možete da blokirate račun, ulogujete se na nekom drugom uređaju i jednim klikom sprečite sve odlazeće transakcije. Kada vam ukradu novčanik nakon što ste u njega stavili platu teško da možete da ga ugasite, zatvorite ili blokirate.

Koliki god otpori postojali, stručnjaci se slažu u jednoj sigurnoj činjenici – ljudi vrednuju svoje vreme. Onda kada shvate da određene stvari svakodnevno mogu obavljati i do pet puta brže, sigurnije, jednostavnije, bez sumnje će to tako raditi. Neminovno je da keš masovno nestaje. PayWave, PayPass, kriptovalute kao što je Bitcoin, pametni satovi povezani sa tekućim računima – sve je to samo početak.

Ostaje nam da sačekamo i vidimo kakva će biti budućnost novca, novca koji smo do sada poznavali.

 

 

Izvori:

https://www.youtube.com/watch?v=i6PAazB5_f4

https://www.theguardian.com/ing-direct-being-human-in-a-digital-world/2016/sep/29/a-future-without-cash

Tags: 
Aktuelan: