Šta je veština aktivnog slušanja i kako je steći?

„Razlog zbog kog imamo dva uha, a samo jedna usta jeste da bismo mogli više da slušamo, a manje da govorimo“ stara je latinska poslovica. Svi je znamo, zar ne? Međutim, koliko nas je o ovome zaista razmislilo?

Zanimljiva je činjenica da čovek oko 70% svog budnog stanja provede slušajući različite sadržaje. Još zanimljiviji podatak jeste da prosečan čovek čuje svega 25-50% onoga što sluša. Zamislite, pitate nekoga kako da stignete do određene destinacije i čujete četvrtinu onoga što vam je rečeno... To objašnjava sve moje šetnje kroz pola grada (pogrešne strane grada) dok tražim nešto...

Slušanje je jedna od retkih stvari koje nismo naučili, kao na primer hodanje ili govor. Baš iz tog razloga, jako je važno da se baš ovoj veštini u toku života malo više posvetimo kako bismo je usavršili. Postoji mnogo različitih vrsta „slušanja“:

  • Pasivno slušanje - u principu ne zahteva mnogo slušanja, više onako "na pola uha" čujemo da neko u pozadini naših misli priča o nečemu dok mi s vremena na vreme ubacimo po neko "aha" i "da".
  • Pseudo slušanje - govor tela ubeđuje našeg sagovornika da ga slušamo (gledamo ga u oči, klimamo glavom...) dok se u našim mislima detaljno razvija plan šta ćemo raditi kada dođemo kući, koji ćemo film gledati ili bilo šta slično....
  • Selektivno slušanje - od svega onoga što čujemo ovom prilikom, pamtimo samo ono što nam je interesantno ili nam je u cilju da čujemo.
  • Doslovno slušanje – ovom prilikom mi čujemo šta nam se govori ali ne uključujemo i ostale elemente komunikacije u slušanje pa samim tim možda ni ne razumemo šta nam je ispričano.
  • Aktivno slušanje - u potpunosti pratimo celokupni komunikacioni tok. Pažljivo slušamo šta nam se govori, na koji način je nešto rečeno i kakvim je govorom tela ispraćeno. Na ovaj način dobijamo kompletnu sliku koja nam daje mogućnost da odgovorimo na najbolji mogući način.

Možemo da zaključimo jednu jasnu i jako važnu činjenicu – moramo početi da usavršavamo veštinu aktivnog slušanja. Prvo što se pomisli jesu posao i predavanja. Međutim, kako živimo u vremenu kada smo „bombardovani“ najrazličitijim informacijama sa svih strana i kada je teško usmeriti se i fokusirati samo na jednu stvar, aktivno slušanje je od suštinskog značaja u svim sferama života.

Nedavno sam pročitala da se do aktivnog slušanja dolazi kroz niz tačno definisanih koraka koji se sprovode u toku razgovora. Delovalo je zanimljivo, dok to nisam zamislila u praksi i shvatila da bi moj sagovornik verovatno pomislio da nisam baš skroz tačna. Razgovor je živa stvar i jedno je sigurno – ne postoji deset magičnih koraka kako da postanete idealan slušalac. Međutim, postoji nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju i koje treba primeniti prilikom narednog razgovora.

Odlučite šta želite da slušate.

Pomislićete da je u redu da dva minuta klimate glavom uz uljudno „aha“ dok neko preko puta vas priča o nečemu što vas apsolutno ne interesuje. I možda jeste u redu. Dva minuta, ali imajte u vidu da se vrlo verovatno ta dva minuta jako često dešavaju i da vi svakoga dana bar deset puta po dva minuta svog života izgubite na klimanje glavom i slušanje nečega što ne želite da slušate. Izaberite gde ulažete svoje dragoceno vreme!

Obratite pažnju i pokažite sagovorniku da ga slušate.

Sada kada ste odlučili da nešto zaista želite da čujete, onda uklonite sve ostalo što može da vas ometa, ostavite telefon, ne gledajte zanimljivu pticu kroz prozor i ne razmišljajte o tome da li ste isključili šporet. Usmerite svoju punu pažnju na ono što vam sagovornik govori. Ukoliko je potrebno, vizualizujte njegove reči kako biste bili sigurni da ste ih zaista čuli. Održavajte kontakt očima, jer je to jedan od najboljih načina da ukažete svom sagovorniku da ga zaista slušate, a isto tako i odličan način da usmerite pažnju ka svom sagovorniku.

Opustite se i dajte povratne informacije.

Kontakt očima ne znači da treba da blenete u čoveka sat vremena i da ne skrećete pogled. Vrlo je verovatno da tako nećete postati dobar slušalac, već ćete „dobiti etiketu“ psihopate... Opustite se. Znate i sami da sve što je usiljeno ne može biti dobro. Ne trudite se previše, ukoliko je vaša pažnja usmerena ka sagovorniku sasvim je u redu povremeno skrenuti pogled. Kada usledi pauza, postavite pitanje da se uverite da ste sve dobro razumeli, složite se sa nekom konstatacijom, izrazite svoje mišljenje... Ne prekidajte ga, ne opovrgavajte sve što je sagovornik rekao, već, ukoliko se sa tim ne slažete, iskažite svoje mišljenje, pitajte. Na taj način će razgovor teći bez problema, a vi ćete mnogo toga novog saznati.

Obratite pažnju na ono što nije rečeno.

Jako često će vam ljudi mnogo toga reći bez ijedne reči. Naučite da kroz razgovor pratite i sve neverbalne znake komunikacije i da u skladu sa njima reagujete i nekada zaključite nešto što je možda očigledno, a nije rečeno. Pokušajte da osetite sve ono što sagovornik oseća. Mnogo toga ćete uspeti da „čujete“ ukoliko savladate neke osnove neverbalne komunikacije.

Beleške.

Ukoliko ste na poslovnom razgovoru, ovo je sjajna stvar da budete sigurni da suštinske stvari nećete zaboraviti. Pod beleškama ne mislim da uzmete svesku i olovku i ne podignete glavu ili izgovorite ono: „Možete da ponovite?“ dok ne prestajete da pišete. Ne! Pratite razgovor, gledajte sagovornika, učestvujte u konverzaciji i pribeležite samo one suštinske, najvažnije stavke koje će vam omogućiti da kasnije možete lakše da se prisetite čitavog razgovora ili razmislite o nekim važnim pitanjima.

Sigurno je da će nam usmeravanje pažnje na jednu osobu i veština aktivnog slušanja značajno pomoći i omogućiti razvoj u svim aspektima života. Zato je jako važno da ovu sjajnu veštinu počnemo da primenjujemo, učimo i usavršavamo.

Ima naučnika koji smatraju da je odličan način da se krene sa učenjem ove veštine slušanje muzike. Ukoliko se odlučite za ovo, muzika ne treba da bude samo pozadina nečega što radite. Isključite sve ostalo, saznajte o kompoziciji sve što možete, a kada je pustite usredsredite se na svaku reč, svaku notu i pokušajte da je razumete. Sigurno je da ćete jako brzo uvideti pozitivne efekte.

Postoji jedna sjajna rečenica na koju često zaboravimo: „Najveći problem u konverzaciji je u tome što ne slušamo da bismo razumeli, već da bismo odgovorili.“ Zar nije tako? :)

Jako često primetimo (i verovatno nam to zasmeta) da nas ljudi ne slušaju dok nešto govorimo, ali retko uočavamo da i sami ne slušamo. Ako želimo da napravimo razliku, moramo nešto promeniti... A uvek je najbolje krenuti od sebe!

 

Izvori:

https://poslovi.infostud.com/savet/Aktivno-slusanje/166

https://www.mindtools.com/CommSkll/ActiveListening.htm

https://www.forbes.com/sites/womensmedia/2012/11/09/10-steps-to-effective-listening/2/#64286e8836bf

http://finesa.edu.rs/blog/aktivno-slusanje/

Aktuelan: