Intervju sa direktorom Visoke ICT škole – dr Aleksandrom Sugarisom

Za vas smo pripremili jedan od najzanimljivijih intervjua do sad. Čitanjem ovog intervjua upoznaćete direktora naše škole na potpuno drugačiji način. Pročitaćete na koji od projekata je najponosniji i kako prognozira razvoj ICT-a u Srbiji. Verovatno će vas posebno zainteresovati kako je uspeo da prati svetsko prvenstvo u fudbalu u Francuskoj na licu mesta i kako pamti svoje školovanje i profesore, kao i šta poručuje svojim studentima.

 

ICT časopis: Koji je prvi savet koji ste dobili kada ste postali direktor Visoke ICT škole?

dr Aleksandar Sugaris: Ne sećam se tačno koji je bio prvi savet, ali najvažnije savete sam dobio u vezi toga kome i koliko mogu da verujem. Poslovi direktora se značajno razlikuju u svakom smislu od poslova profesora. Upravljanje ljudima je jedna od tih stvari. Kako se posao direktora obavlja u dosta ograničenim propisanim uslovima i sa nasleđenim sistemom, onda su saveti koje sam pomenuo veoma važni.

ICT časopis: Koji je najinteresantniji posao koji ste do sada obavljali?

dr Aleksandar Sugaris: Mislim da mi je najinteresantniji posao bio u vezi televizijskih prenosa sa svetskog prvenstva u fudbalu 1998 u Francuskoj. U to vreme sam radio kao inženjer u razvojnom centru RTS, ali pošto u operativnom delu nije bilo inženjera sa poznavanjem kompresije TV signala kao i digitalnih satelitskih veza, tehnika koje su se tada prvi put koristile, ja sam iz sektora za razvoj krenuo na taj zadatak. Pored profesionalnih izazova na tom poslu bilo mi je lepo i to što sam svetsko prvenstvo u fudbalu pratio na licu mesta, uživo. Ne manje važno bilo mi je i to što sam mesec i po dana proveo u Parizu istražujući grad...

ICT časopis: Učestvovali ste u projektu digitalizacije RTS-a, možete li nam reći nešto više o tom projektu?

dr Aleksandar Sugaris: Radi se zapravo o digitalizaciji sistema emitovanja TV programa. Nakon povratka iz Londona gde sam radio za američku firmu koja je razvijala sisteme za distribuciju multimedijalnih sadržaja preko televizijske infrastrukture za prenos, zahvaljujući i tom iskustvu došao sam na mesto rukovodioca projekta i sa zadovoljstvom koordinirao aktivnosti tima koji je pored zaposlenih u televiziji okupljao i ostale stručnjake iz zemlje u ovoj oblasti. Kako je Engleska prva zemlja u svetu koja je prešla na digitalno emitovanje primenjivali smo njihova najbolja iskustva. Radilo se o digitalizaciji više segmenata mreže, osnovni je emitovanje programa preko mreže zemaljskih predajnika, zatim satelitski prenos, distributivna radio-relejna mreža u paketskoj komutaciji i konačno sistem za upravljanje mrežom baziran na IP protokolima. Iz finansijskih razloga projekat nije odmah realizovan, ali je 2009 godine obnovljen uz primenu najnovijih tehnologija u ovim oblastima. Od pre nekoliko dana pokrivanje digitalnim signalom iznosi oko 80% stanovništva, dok se očekuje da sadašnja digitalna pilot mreža preraste u konačnu do kraja 2014. godine kada će početi sa gašenjem analognih predajnika.

 

ICT časopis: Na koji projekat koji ste do sada radili ste najviše ponosni?

dr Aleksandar Sugaris: Teško mi je da izdvojim jedan takav projekat, vrlo sam ponosan na projekat od pre oko 20 godina - povezivanje računarskog centra Univerziteta u Beogradu sa Internetom preko satelita, zatim na nacionalne projekate uvođenja MPLS, VoIP, WiMAX tehnologija kod telekom operatera u regionu ili projekat uvođenja multimedijalnih servisa preko satelita za Evropu, ali možda ipak najponosniji na učešće u projektu kreiranja tehnologije za prenos digitalne TV dok sam radio u inostranstvu.

 

ICT časopis: Kako pamtite Vaše studije? Da li pamtite nekog profesora koji je ostavio poseban trag na Vaš dalji rad?

dr Aleksandar Sugaris: Kraj srednje škole i početak studiranja pamtim kao periode u životu kada sam najviše izlazio sa društvom i lepo se provodio. Početkom studija zbog previše obaveza prestajem sa aktivnim treniranjem košarke, a uskoro i provod prestaje da bude kao na početku jer počinju ratovi na ovim prostorima. Kraj studija dočekujem u situaciji kada je zemlja u izolaciji i sankcijama te u drugoj polovini studija intenzivno dajem časove matematike i fizike đacima, da bi zaradio neki dinar za studije i džeparac.

Profesora koga posebno pamtim je svakako dr Branko Popović, akademik, profesor Elektromagnetike na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, veliki teoretičar, praktičar, čovek... imao je sjajan pristup profesorskom poslu. Posebno pamtim i profesora dr Iliju Stojanovića, takođe akademik, bio je jedan od najznačajnijih stručnjaka u oblasti telekomuikacija, u različitim oblastima – između ostalog rukovodioca uvođenja mobilne telefonije u Srbiji. Ipak za mene lično, i dan danas na mene ostavlja poseban trag njegova knjiga “Osnovi telekomunikacija” iz koje sam počeo da učim ovu oblast, a i dalje je uzmem u ruke kada želim nešto da proverim...Ipak, profesor dr Nenad Simić je dosta zaslužan za ono čime sam se posle studija bavio jer sam kod njega kao mentora za diplomski rad napisao softver za projektovanje satelitskih veza, koji se jedno vreme i koristio u firmi gde sam radio, a pored toga profesor Simić me je posle diplomiranja uputio da se raspitam za posao u RTS-u...

ICT časopis: Šta poručujete svojim studentima kako bi što uspešnije završili školovanje?

dr Aleksandar Sugaris: Da uče hahaha

A sada ozbiljno - na žalost danas školovanje u ICT struci traje stalno. U principu za uspešno školovanje svojim studentima svakako preporučujem da uče pre svega engleski ali i druge strane jezike, da bi pratili stranu literaturu, treninge i seminare jer zbog brzine promena u struci literatura na srpskom je nedovoljna. Pored toga, za studente informacionih i komunikacionih tehnologija potrebno je znati obe ove oblasti jer ako je neko u komunikacijama onda bi bilo jako dobro da zna i programiranje (poslodavci traže ove veštine u jednom zaposlenom i takvi imaju prednost) dok je za programere potrebno poznavanje one oblasti u kojoj programiraju.

Na kraju krajeva pogledajte ipak početak odgovora...

 

ICT časopis: Koje su vaše prognoze za razvoj ICT-a u Srbiji? Da li je to posao budućnosti ili je trenutno velika potražnja za tim kadrovima?

dr Aleksandar Sugaris: Ovo je zaista ozbiljno pitanje.

Kako nas od kraja prošlog veka ICT tehnologije sve više okružuju, i taj trend se ne smanjuje, mislim da će ukupna ICT oblast ostati dugo aktuelna, ali različiti delovi ICT-a će biti više ili manje aktuelni u različitim periodima. Nije samo trenutno velika potražnja za tim kadrovima, to jeste posao budućnosti, ali je veliko pitanje koliko će ta budućnost da traje za pojedine specifične discipline u okviru ICT tehnologija. To je razlog zašto stručnjaci u ICT oblasti treba stalno da se usavršavaju i pralagođavaju promenama na tržištu. Mislim da naša Škola ima vrlo kvalitetnu ponudu i na osnovnim i na specijalističkim studijama.

Kako će se tačno razvijati ICT vrlo je nezahvalno prognozirati. Iskustvo pokazuje da taman kada se pomisli da je u određenoj oblasti dostignut vrhunac, tada neko izmisli nešto još bolje. Primeri su brojni... Na primer, ranije sam pominjao svoj diplomski rad gde sam za potrebe tog zadatka naučio programski jezik C jer u to vreme nije se još učio na redovnim studijama pošto je to bilo nešto najnovije (i najbolje) u strukturnom programiranju, ali posle godinu-dve stiže danas sveprisutno objektno orijentisano programiranje. Ili na primer u mrežnim tehnologijama ATM se smatrao za nešto što ima daleku budućnost u paketskoj komutaciji, ali samo šest-sedam godina posle njegovog uspona stiže MPLS koji se danas primenjuje svuda. Pristup širokopojasnim servisima preko optike dugo se smatrao za ideal u pristupnim mrežama, a onda je tržište počelo ultimativno da zahteva bežični mobilni širokopojasni pristup.

Očigledno je da se ICT razvija u različitim pravcima i deo odgovora na ovo vaše pitanje leži u odgovoru na prethodno vaše pitanje. Mislim da će po masovnosti u ICT oblasti sve više biti potrebni, ja bih nazvao, inženjeri opšte prakse – kao što postoje lekari opšte prakse, što zbog dinamike i širine promena neće biti lako postići. Sa druge strane, biće potreban relativno mali broj onih koji imaju visoko specijalizovana znanja.

 

ICT časopis: Da li imate neke predloge za ICT časopis kako bi poboljšali naš rad? Da li ste zadovoljni radom časopisa?

dr Aleksandar Sugaris: Radom časopisa, koliko uspevam da pratim, veoma sam zadovoljan. Segment koji mislim treba pojačati su teme iz života ICT škole, bilo kroz više informacija u postojećim rubrikama (Vesti, Sport, Intervju,...) ili formiranjem posebne rubrike o tome. Inače da ponovim, časopis mi se baš dopada, od stila ili da kažem u žargonu, od „fazona“ u kome se piše (tekstovi su ineresantni, „vuku“ vas da čitate dalje i imaju jednu intelektualnu notu), preko izbora tema, do posvećenosti onih koji kreiraju časopis. Kada se radi na takav način uspeh ne može da izostane. Samo napred!

 

ICT časopis: Koje tri vrednosti Vas podstiču i motivišu poslovno?

dr Aleksandar Sugaris: Prvo, ispunjenost rezultatima rada – kada vidim dobre rezultate to me podstiče da nastavim u istom smeru. Drugo, misija posla koji obavljam – na primer posao profesora me motiviše jer imam priliku da stečeno znanje i iskustvo prenesem dalje što me čini ponosnim, ali i izaziva osećaj velike odgovornosti. Treće, “dobra ekipa na poslu” – pored toga šta radim uvek mi je bitno i sa kim radim. Četvrto, iako niste pitali – možda je novac...

Zahvaljujemo se dr Aleksandru Sugarisu što nam je izašao u susret i odgovorio na naša pitanja i želimo mu puno uspeha u daljem radu!

Tim ICT časopisa

Tags: 
Aktuelan: