Izumi koji svoj uspeh duguju Prvom svetskom ratu

Budući da se ove godine obeležava sto godina od Prvog svetskog rata svi smo se podsetili nekih stvari koje smo zaboravili nakon srednje škole. Mi vam predstavljamo nekoliko stvari vezane za Veliki rat koje možda nikad niste ni znali.

 

Solarijum

Zime 1918. godine procenjeno je da pola dece u Berlinu pati od rahitisa. Uzrok se tada nije znao, ali se povezivao sa siromaštvom. Pedijatar Kurt Huldschinsky je primetio da su mu pacijenti veoma bledi, pa je odlučio da sprovede eksperiment u kom ih je izložio ultraljubičastom zračenju živine lampe. Kako je tretman odmicao, Huldschinsky je primetio da su kosti njegovih pacijenata jačale, pa je ovo postao popularan način lečenja dece širom Nemačke.

Kasnije su naučnici povezali nedostatak vitamina D sa bolesti kostiju, a ljudi shvatili da ne moraju izlaziti na sunce da bi pocrneli.

Kesice čaja

Kesica čaja nije izmišljena da bi rešila neki ratni problem. Smatra se da je američki trgovac 1908. godine počeo da šalje čaj mušterijama u kesicama. Neka od mušterija je slučajno ubacila kesicu u vodu i ostalo je, kako kažu, istorija.

Međutim, nemačka kompanija Teekanne je ukrala ideju za vreme rata i unapredila je, dostavljajući čaj svojim trupama u pamučnim kesicama. Danas se mučimo da izgovorimo naziv ove kompanije u Meku kada hoćemo da popijemo čaj.

Ručni sat

Iako ručni satovi nisu izmišljeni za potrebe Prvog svetskog rata njihova upotreba se tada astronomski povećala. Nakon rata ručni satovi su bili sasvim uobičajeni. Do početka 20. veka, ukoliko ste hteli da znate koliko je sati sat ste držali u džepu na lancu. Žene su bile pioniri u ovom slučaju – Elizabeta I je imala mali sat koji je nosila oko ruke.

Međutim, kako je određivanje tačnog vremena u ratu postalo bitno (zbog sinhronizacije artiljerije i pešadije, na primer) proizvođači su se potrudili da dođu do rešenja koje bi ostavilo obe ruke slobodne u sred borbe. Ručni satovi su bili idealno rešenje.

Čak jedan od današnjih luksuznih satova vodi poreklo od Prvog svetskog rata – Kartijeov Tank je nastao kada je Luj Kartije video Renoove tenkove i odlučio da napravi sat po uzoru na njih.

Vegetarijanske kobasice

Možda ste mislili da je kobasice sa sojom izmislio neki hipik šezdesetih godina, ali nastale su, kao i mnoge druge stvari, kada neko nije imao uobičajene sastojke recepta. Za vreme Prvog svetskog rata Konrad Adenauer, koji će kasnije postati nemački kancelar, bio je major za vreme britanske opsade Kelna. Vladala je glad, a Adenauer je odlučio da na inventivan način zameni meso, koje je tada bilo oskudno.

Nakon što je izmislio kobasicu sa sojom umesto sa mesom (koja je nazvana Friedenswurst, kobasica mira) Adenauer je svoj izum hteo da patentira. Nemačka kancelarija za patente ga je odbila, smatrajući da kobasica treba da ima određen procenat mesa da bi se tako nazivala (sa čime se većina može složiti). Međutim, Adenauer je na razumevanje naišao kod britanskog kralja Džordža V (što večinu neće iznenaditi), pa mu je patent odbren juna 1918. godine.

Adenauer je kasnije izmislio električnu napravu za ubijanje insekata, uređaj koji bi upozoravao ljude na voz koji dolazi i svetlo za tostere, ali nijedan od ovih proizvoda nikad nije ušao u komercijalnu upotrebu. Ostaće upamćen po vegetarijanskoj kobasici.

 

Inspiracija – izvori:

http://www.bbc.co.uk/news/magazine-26935867

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/7b/TankNormale.jpg

 

Aktuelan: