Kako i zašto odugovlačimo?

Sve češće se srećemo sa pojmom prokrastinacija, ali da li smo se zapitali šta taj pojam zapravo označava? Poznata vam je situacija kada se obaveze nagomilaju i u želji da uradite što više, uradite – ništa? Da? Zašto dolazimo u ovakve situacije?

Najnovija istraživanja pokazuju da gotovo 95% populacije u nekom trenutku odluči da se povede onim poznatim: „Što možeš danas, ostavi za sutra“ i da se iskaže u toj poznatoj veštini – veštini odugovlačenja. Mozak većine nas je tako programiran da radi one stvari koje su jednostavne i zabavne ( :( ) i u stanju je da danima nagomilava obaveze, uz obećanje da će sve biti 

završeno sutra. Dobro, možda ne baš sutra... Ali, jednog dana... I tako u nedogled. Kako jedan bloger, Tim Urban, ovo objašnjava, problem se javlja kada se u našem mozgu koji je spreman da krene sa radom probudi majmun. Majmun koji zna samo za zabavu, što je u životinjskom svetu sjajno. Međutim, majmun preuzima kontrolu nad našim aktivnostima, ne znajući šta znači ispit, a naša realna strana pada u očajanje ne znajući kako da se izbori sa majmunom koji je odlučio da odgleda i petu epizodu te serije. Sjajan Timov govor u kome objašnjava ovaj fenomen možete pogledati na   http://www.ted.com/playlists/462/talks_for_procrastinators?utm_campaign=social&utm_medium=referral&utm_source=facebook.com&utm_content=playlist&utm_term=humanities  Takođe, odličnih tekstova ima i na njegovom blogu „Wait But Why“.

Nekada je potpuno u redu odložiti određenu obavezu, svi to radimo, ali šta se dešava kada odlaganje postane jedan obrazac ponašanja koji se neprestano iz dana u dan ponavlja? Kao što možete i da pretpostavite, nije jedna gomila obaveza najveći problem. Odmor, zabava, opuštanje to zapravo nisu kada skrivaju sve one obaveze koje smo ponovo prebacili u sutrašnji dan. Neretko se dešava da šetajući kroz neki zabavan događaj ne primetimo krivicu koja se skriva iza ugla i zasigurno dovodi do negativnih osećanja koja produbljuju već postojeću nelagodu zbog svega onoga što je trebalo uraditi, a što još uvek na nekoj listi planova čeka da bude štiklirano. I čeka... I čeka... I tako se osećaj opšteg nezadovoljstva razliva na sve aspekte našeg života, dovodeći do zamora, bezvoljnosti koji vode u nova odlaganja. Tako je, ušli smo u začarani krug. Još jedan nepoložen ispit u najavi.

Odlučili smo prvog januara da će ova godina biti drugačija. Bićemo redovni na predavanjima, sređivaćemo svoje beleške, svakoga dana ćemo učiti barem po sat vremena i biće ovo jedan uspešan trimestar. Odlučili smo, a onda smo uz otvorenu knjigu pred sobom shvatili da sat vremena gledamo video klipove slatkih životinjica ili smo učeći programiranje nekako završili na tome ko je juče plakao u Parovima. Samo se to stvorilo na ekranu, nismo krivi. I onda nam iznenada padne na pamet! Prašina nije obrisana, u tim uslovima ne može da se uči. Gde beše ona krpa?

Šta nam se to dešava?

Jedan od najčešćih razloga što već neko vreme proučavamo floru i faunu Japana, dok ekonomija čeka jeste strah. Osoba koja strahuje da posao neće odraditi onako kako je predviđeno, da rezultati istog neće biti zadovoljavajući, strah od prevelike količine gradiva često dovodi do toga da se sakrijemo iza facebook-a. Odlaganje, u ovom slučaju, pored toga što nas udaljava od željenih rezultata i onoga što mora biti urađeno, daje i dovoljno dobar izgovor za niske rezultate. Sada imamo jako dobar izgovor – nedostatak vremena, nije do nas, dan je suviše kratak. Da se vratimo onda Farmi...

Perfekcionizam je još jedan uzrok koji može da dovede do neprestanog odlaganja. Osobe koje imaju jako velika očekivanja od sebe i smatraju da sve što urade mora biti hirurški precizno, često će, u strahu da će biti razočarani i nezadovoljni, jednostavno odustati. Da, tako će spasiti sebe razočarenja i nezadovoljstva. Na pola sata, a onda će biti izuzetno nezadovoljni i razočarani.

Nedostatak motivacije je nešto sa čim se svi u nekom trenutku susretnemo. Ako je neophodno da obavimo zadatak koji se ne uklapa u neku našu širu sliku o sebi i svom životu i ukoliko ne postoje želja i strast za posvećivanju istom biće jako teško započeti obavljanje takvog zadatka. S obzirom na to da ne postoji nikakva unutrašnja motivacija, počinjemo da tragamo za spoljašnjim motivatorima koji vrlo često mogu da izostanu. Ono što nam u ovakvim situacijama može biti nekada i jedina „slamka spasa“ jeste paničan strah koji se javlja kada se približimo određenim rokovima za obavljanje datog zadatka. Tek onda kada stres i strah dostignu određeni nivo uspeće da nas „nateraju“ da počnemo i obavimo ono što mora biti obavljeno. 

Kod nekih ljudi, još jedan način na koji je moguće objasniti odlaganje, jeste i odnos prema autoritetu. Nekada je jednostavno izvršavanje zadataka problem, jer su određeni rokovi i zadaci očekivani od okruženja i to najčešće od osoba koje nam predstavljaju autoritet. Probijajući rokove i obavljajući zadatke sa nižim nivoom efikasnosti i efektivnosti, ove osobe stvaraju osećaj lične autonomije i nezavisnosti, za koje strahuju da mogu biti oduzeti od strane nadređenih. Ovaj razlog je posebno izražen u adolescentskom periodu, kada mlade osobe tragaju za svojim identitetom, pokušavajući da zadrže sopstvenu ličnost i ubeđenja prilikom ulaska u svet odraslih, pokazujući da su nezavisni na ovaj način. Bez obzira na to što ovo predstavlja prolazan period, ovakav oblik ponašanja može izazvati dosta štete, pa svakako zahteva rešavanje „problema“ odlaganja obaveza.

Shvativši da problem sa odlaganjem obaveza ne leži samo u lenjosti, mnogima će biti dobar razlog da prihvate to kao deo svoje ličnost i nastave sa gledanjem Gastozovog intervjua, uostalom, svi to rade! Budite iskreni. Jesmo li zadovoljni ovakvim odgovorom na ovaj problem? Ne?

Rešenje je jednostavno. Prestanite da odlažete obaveze.

Šalim se.

Šta možemo da uradimo povodom ovoga?

 

 

 

 

Izvori - inspiracija:

http://www.akademijauspeha.com/clanci_svi/Prokrastinacija.html

https://izrazbl.com/psihologija-3/sta-mozes-danas-ostavi-za-sutra/

http://www.zenasamja.me/zdravlje/656/problem-odlaganja-prokrastinacija

http://www.vaspsiholog.com/2011/03/prokrastinacija/

http://waitbutwhy.com/2013/10/why-procrastinators-procrastinate.html

Aktuelan: