Koliko je plata zaista bitna?

Koliko puta ste čuli raznorazne cifre kolika je plata dovoljna za „normalan“ život u Srbiji? Šta je za Vas normalan život? Koliki su troškovi kod nas, a koliki preko? A koliko se zarađuje tamo? Svaki dan nas bombarduju informacijama sa svih mogućih strana: potrošačka korpa, prosečna plata, minimalna satnica, koliko ljudi živi na ivici siromaštva… Ovo su sve statistički podaci koji interesuju državu i njoj služe da oceni svoj uspeh ili neuspeh, ali koliko je nama plata zaista bitna?

Vrlo je bitna, ne možeš od vazduha da kupiš hleb ili mleko, ali postavlja se pitanje koliko je dovoljno za lagodan život? 50.000 dinara za četvoročlanu porodicu? 2.000 evra za pojedince?

Digitalni marketing menadžer Vera Stevanović (30) iz Beograda, kaže da je pre nego što je došla do magične brojke verovala da će joj ona rešiti sve probleme.

- Misliš da ćeš biti „na sedmom nebu“, pogotovu zbog naših prilika. Finansijski gledano, taj novac ti rešava egzistencijalne probleme i daje ti određenu dozu mira, ali ništa spektakularno preko toga - objašnjava Vera koja se bavi digitalnim marketingom i veb dizajnom. Veliki uticaj ima okolina koja ti govori „ćuti i sedi tamo, šta te briga, šta bi ljudi dali za to“. Zbog naglaska na novcu, mlad čovek se zbuni i više se ne pita da li mu je inspirativno na poslu, da li uči nešto novo, da li je motivisan, da li voli taj posao. Veoma pogrešno je da jedini cilj bude suma. Danas vreme lako gazi kadrove i posao ne sme biti instrument za preživljavanje, već izvor novih znanja - govori ona.

Nikola (29) iz Beograda, radi u američkoj firmi već četiri godine. Na radnom mestu inženjera informativnih tehnologija, on ima platu 1.000 evra. Međutim, kroz priču sa njim shvatili smo da, ipak, te pare nisu neka „nepotrošiva suma“.

- Za normalan i lep život u Srbiji potrebno je 2.000 evra mesečne plate. I pod tim normalnim životom podrazumevam ono osnovno: hranu, odeću, letovanje, zimovanje - govori on. Još ako, nastavlja on, krenete u neke druge projekte, uzmete kola, kredit, tek onda se vidi koliko je „tih 1.000 evra u suštini malo“. Rata kredita vam je oko 300 evra, računi, kirija... Preko pola plate mi ode na potrepštine. Ipak, sa platom rastu i potrebe - kaže Nikola.

Prema teoriji Frederika Herzberga, ključni razlozi za zadovoljstvo i nezadovoljstvo poslom koji neko obavlja, zasnivaju se na motivatorima (dostignuća, samostalan rad, odgovornost, napredovanje…) i bazičnim faktorima (faktorima higijene – uslovi rada, plata, odnos sa kolegama, nadređenima, podređenima…). Bazični faktori su tu da uklone nezadovoljstvo, dok motivatori podstiču zaposlene da pruže maksimalne performanse.

Da pojednostavimo. U vezi sa bazičnim faktorima se ne postavlja pitanje. Oni moraju biti na visokom nivou da bismo mogli da pričamo o zaposlenima koji rade odgovorno, žele da napreduju i da njihov rad bude prepoznat. Kada čujete komentare da ljudi ne rade isključivo za platu, to jeste tačno, ali se u svemu tome zaboravljaju bazični faktori – plata treba da bude prilagođena tržištu, tako da zaposleni ne mora da „peca” drugog poslodavca.

Naravno, postoje i ostali elementi bazičnih faktora koji „ubijaju” želju za radom. Zato kompanije koje traju i godinama rešavaju tekuće probleme, uvode i bazične faktore, razvijaju bolje procese, edukuju zaposlene i menadžment.

Ova teorija ne uzima u obzir karakter pojedinca. Na primer individualnosti kao što su introvertnost ili ekstrovertnost. Da li je neko zaista spreman da preuzme više odgovornosti, da li ima ambicije, da li je spreman da kaže „ne” većem stepenu angažovanja?

Šta su Vaši motivatori?

 

 

Izvori:

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/mislili-ste-da-je-plata-od-1000-evra-raj-ovi-mladi-srbi-ce-vas-razuveriti/6r0032l

http://mojafirma.rs/magazin/da-li-je-zaposlenima-plata-bitna/

Aktuelan: