Low cost avio kompanije

Ceo život koristimo autobus za duga putovanja. Putovanje avionom do sada je bio luksuz, utoliko što prosečan Srbin mesečno zarađuje 300 evra, što je prosečna cena avionske karte na relaciji Beograd-Pariz. Autobuska karta je upola jeftinija, pa osećamo dužnost da žrtvujemo svoj komfor i vreme zarad putovanja. Pre nekoliko godina mogli smo da pročitamo da u svetu postoje low cost avio karte koje za cenu od 20 evra pružaju stvarnu mogućnost brzog i komfornog putovanja. Te low cost kompanije krenule su sa radom i kod nas.

Low cost kompanije u Srbiji za razliku od onih u svetu lete sa glavnog aerodroma Nikola Tesla, koji je nažalost trenutno jedini putnički aerodrom, ali radi se na oposobljavanju aerodroma u Nišu i Užicu.

Karte možete kupiti kod većine prodavaca avio karata, kao što je agencija Flytime. Karte možete kupiti i online na sajtovima samih prevoznika. Nažalost pronalaženje prevoznika koji lete iz Srbije može biti dug posao, pa ćemo izdvojiti kompaniju Wizzair koja ima redovne letove sa aerodroma Nikola Tesla.

Trenutno najveći problem je to što low cost kompanije nemaju pokrivenost svih avio linija i proces pronalaženja direktnih linija može potrajati, a dolazak do odredišta često zahteva presedanje zbog kojeg morate planirati određeni period kašnjenja kako ne biste propustili povezani let, a na aerodromima ćete provesti i do 2-3 sata. U slučaju direktnih linija naravno ovih perioda čekanja nema i procedura je manje više standardna.

Kada kupite kartu kod agenata za prodaju karata oni većinom nisu obavešteni o načinu rada low cost kompanija i rećiće vam da drugih troškova nema, što je dezinformacija koja vas može koštati i godišnjeg odmora. Radi se o cifri od 132 evra pa naviše u slučaju povratne karte koja se može iskoristiti mnogo bolje. Ukoliko ste u planu imali provod nove godine sa 100 evra džeparca završicete bez odmora, pa i celog uplaćenog aranžmana, što će vam upropastiti sve planove zbog neobaveštenosti sestričine vlasnika agencije. Ukoliko kartu kupite online platićete dodatnu sumu od 4 evra kao trošak transakcije (koju plaća i agencija uz dodavanje svoje usluge) a ni to vam ne garantuje da nećete imati dodatnih troškova.

Gde se nalaze dodatni troškovi?

Potrebno je da na sajtu kompanije pročitate koje usluge nisu uključene u cenu karte i kako izbeći plaćanje istih. Ukoliko u cenu karte nije uključeno čekiranje isto možete obaviti online u rokovima zahtevanim od kompanije prostim klikom na opciju čekiranja na sajtu kompanije. Ovim putem ste već uštedeli sumu od 10 evra koliko tu uslugu naplaćuje aerodrom Nikola Tesla i tu uslugu naplaćuju svi aerodromi, a uključena je u cenu karte stadardnih kompanija. Od vas će se najčešće zahtevati da sami odštampate svoju kartu. Kupovinom karte dobijate broj rezervacije čije će vas štampanje koštati 30-40 evra na samom aerodromu ukoliko cena usluge nije uračunata u kartu (cena je uključena u cenu karte standardnih kompanija). Tu cifru pomnožite sa dva i već dolazite do cene od 80 evra u slučaju povratne karte koja je smešna za dva parčeta papira čije će vas štampanje u najgorem slučaju koštati 20 dinara u lokalnoj kopirnici.

Najčešće je količina prtljaga uključenog u cenu karte ograničena i dodatni se plaća pa obratite pažnju da ispratite zahtevane standarde, cena dodatnog prljaga zavisi od njegovog prekoračenja, pa možete doplatiti razliku od 10 evra zbog veličine kabinskog prtljaga pa i u rangu od 30 evra ukoliko prtljag ne može stati u kabinu a naknade za prekoračenje težine velikog prtljaga su visoke kao i kod drugih kompanija. Drugi problem sa velikim prtljagom je taj što se on nekada neće prevoziti istim avionom pa je period njegovog čekanja ponekad neizvestan. Hrana u toku leta nije uključena u cenu karte ali ćete za sumu od 5 evra zadovoljiti svoje potrebe za hranom u toku dvočasovnog leta ukoliko to bude potrebno. To je cena obroka koji se sastoji od sendviča, čokoladice i soka u limenci.

Dodatne opcije koje kompanije nude su veća sedišta, više prostora za noge i druge, ali za njima ne postoji stvarna potreba na kraćim letovima jer su standardne opcije putovanja sasvim zadovoljavajuće (sedišta su za nijansu veća od autobuskih i nemaju mogućnost podešavanja i prostor za noge je iste veličine kao autobuski prostor). Treba napomenuti da je jedna od opcija i prioritetno ukrcavanje i iskrcavanje koje će vas svrstati u prve koje u avion ulaze i iz njega izlaze. Opcija koja izgleda smešno ukoliko se za nju ne opredelite jer kompanije se zaista trude da od vas izvuku taj dodatni novac. Na aerodromu Nikola Tesla ukoliko se ne odlučite za tu opciju nećete ući direktno na prvi ulaz u avion nego ćete sići u autobus pored aviona i nakon odredjenog čekanja on će vas odvesti u nekoliko sekundi dugačku vožnju do zadnjeg kraja aviona. Naravno avioni su uvek puni i sedišta nisu numerisana.

Cena karte i dostupnost letova kod low cost kompanija nije standardna i jedan je od najvećih problema istih (ne možete očekivati sigurne letove svakog četvrtka ali kompanije nude datume svih letova), a one zavise od vremena rezervacije (što ranije kupite kartu cena je manja, a i zavisi od toga da li je kupujete za špic sezone ili drugi period).

Sve u svemu, možete sebi isplanirati sebi godišnji odmor ili posetu mesecima ranije i povratnu kartu platiti i manje od 30 evra uz gore navedene informacije bez dodatnih troškova. Pri polasku sa aerodroma Nikola Tesla osoblje kompanija je bilo ljubazno pa nekih ljudima nije naplaćivalo usluge štampanja karata i druge, ali na spremnost osoblja da izađe u susret se ne može računati uvek, naročito kada se izađe iz granica naše zemlje.

 

Inspiracija – izvori:

http://www.beg.aero/upload/images/putnici/wci1.jpg

http://tangosixblog.com/wp-content/uploads/2011/04/in_the_air3.jpg

http://www.novosti.rs/upload/images/2011//12/0112/bg-Aerodrom.jpg

http://i.telegraph.co.uk/multimedia/archive/01806/plane-interior_1806462c.jpg

Aktuelan: