Nikola Poša – Ponos Visoke ICT škole

Za vas smo pripremili intervju sa našim bivšim studentom. U pitanju je Nikola Poša. Oni koji su se okrenuli programiranju i žele time da se bave, sigurno su u našoj školi čuli za njega.

Nikola je osvojio prvo mesto na ComTrade takmičenju Right Click '09 sa svojim projektom: Da ne bude kasno. Pročitajte kako je Nikola rešio da se bavi programiranjem, šta je naučio u Visokoj ICT školi i zbog čega je baš tu školu upisao. Na koji projekat je najponosniji i šta ga motiviše, kao i još mnogo toga.

Uveravamo vas da će vas Nikolini odgovori motivisati da budete još bolji i uspešniji i možda jednog dana budete i vi ponos Visoke ICT škole.

 

 

ICT časopis: Poštovani kolega, recite nam nešto o sebi.

Nikola: Ja sam programer, prevashodno specijalizovan za razvoj web-baziranih aplikacija, pri čemu se ponajviše služim programskim jezicima i tehnologijama kao što su PHP, JavaScript, HTML, CSS. Trenutno sam zaposlen u firmi MediaMatrix d.o.o. iz Beograda., gde pored neizostavnog kodiranja, moj posao uključuje i pregledanje tuđeg koda (code review).

Rođen sam i živim u Beogradu, osnovne i specijalističke studije sam završio na Visokoj ICT školi.

Verovatno sam jedini čovek u Srbiji, ili bar jedan od retkih, koji nema Facebook nalog i veoma sam ponosan na tu činjenicu.

Mogao bih još štošta da navedem, ali ima dosta zanimljivijih pitanja od ovoga, tako da hajmo odmah da pređemo na stvar.

ICT časopis: Koliko su za Vas značile studije na Visokoj ICT školi?

Nikola: Studiranje na Visokoj ICT školi je definitivno bila prekretnica u mom životu, u najpozitivnijem smislu. A vrlo malo je falilo da ne bude tako, jer sam nakon srednje škole, pri odlučivanju šta da upišem, u planu imao jedan drugi fakultet (ne bih ga sad reklamirao), a kojeg sam odlučio da eskiviram samo zato što sam Visoku ICT školu uspeo da upišem na račun države, a ovamo kao samofinansirajući student. I sada bez rezerve to izjavljujem, sva sreća da je ispalo tako i sva sreća da sam doneo pravu odluku, jer ko zna, danas bih možda još uvek bio beznadežan student na tom drugom fakultetu.

Na Visokoj ICT školi sam dobio ono što mi treba – praktično i primenljivo znanje iz IT oblasti. Kroz nekoliko programerskih predmeta sam se zainteresovao za tu materiju, stekao dobru osnovu, koju sam kasnije unapređivao i podizao na viši nivo samostalnim radom i usavršavanjem. Zahvaljujući svemu tome, ostvario sam neke najbitnije ciljeve u životu, u smislu da sam veoma lako našao odlično plaćen programerski posao.

ICT časopis: Da li ste oduvek znali da ćete biti programer i to uspešan?

Nikola: Naravno da nisam. Mnogi misle da ja programiram od malih nogu, ali sam se zapravo sa programiranjem prvi put ozbiljnije susreo upravo na Visokoj ICT školi i to tek negde ako se dobro sećam na drugoj godini studija. Kažem ozbiljnije, jer sam i u srednjoj školi imao neke osnove programiranja, ali je to bilo baš nešto bazično, kroz neki Pascal i u to vreme nešto što je meni bilo sve samo ne interesantno i privlačno.

Zanimljivo je i to da sam ja sve do neke treće godine studija sebe video više kao nekog, sad ni ja ne znam da li je to pravi opis posla, ali recimo sistem administratora. Uglavnom, zanimale su me mreže, njihovo projektovanje i održavanje, zatim rutiranje i slično. U toku te prve dve godine studija je bilo dosta predmeta koji su se bavili tom tematikom i koji su za mene bili veoma privlačni i interesantni. Naravno, bilo je tu i programerskih predmeta, između ostalog Java, u okviru koje sam stekao odličnu osnovu objektno-orijentisanog programiranja, ali na šta tada još uvek nisam gledao kao nešto čime bih ja mogao, a i uopšte želeo, da se bavim.

A onda je u trećoj godini studija na red došao serijal predmeta kod profersora Nenada Kojića, na temu web dizajna i web programiranja, i to su bili trenuci kada sam ja pronašao sebe u toj sferi i kada sam konačno izabrao put kojim će ići moja profesionalna karijera.

ICT časopis: Šta je to dobro, a šta biste promenili na Visokoj ICT školi, sada sa mnogo više iskustva ?

Nikola: Ono po čemu se Visokoj ICT škola razlikuje od drugih institucija visokog obrazovanja jesu perspektivni i atraktivni smerovi, kao i moderni predmeti. Potencira se rad na praktičnim stvarima, skoro da nema predmeta kod kojih se zahteva suvoparno učenje. Kroz veoma dobro koncipirane smerove, studenti dobijaju motiv i neophodno znanje za izgradnju svoje profesionalne karijere.

A što se tiče stvari koje bih menjao, možda je nešto od ovoga što ću istaći već promenjeno i aktuelno, ali zaista nisam upućen u to, jer nisam nešto preterano pratio dešavanja na Visokoj ICT školi nakon završetka studija, tako da mi nemojte zameriti.

Dakle, gledano iz mog ugla i onoga što je mene zanimalo dok sam bio student, smatram da je u programerskim predmetima falilo malo više naprednijih stvari. Tako npr. za predmet PHP programiranja, stvari kao što su izučavanje rada u nekom framework-u, objektno-orijentisana strana PHP-a, SPL klase, i slično, a onda i za neke ostale programerske predmete, recimo design pattern-i, MVC arhitektura, itd. Donekle i razumem što to nije moglo da bude tako, jer predmeti su orgranizovani po semestrima i trimestrima, što je jako malo vremena za izučavanje nečeg tako kompleksnog i obimnog kao što je eto PHP programski jezik. Jer osnova se mora proći, bez nje nema ništa, a i ta osnova za materiju tog tipa je obično kapaciteta da staje tačno u taj jedan trimestar ili semestar.

ICT časopis: Možete li nam nešto reći o nagrađenom projektu „Da ne bude kasno“?

Nikola: Taj projekat je nastao sasvim spontano, kroz jedan seminarski rad na trećoj godini studija. Kao što se može saznati na zvaničnom sajtu projekta (http://danebudekasno.nikolaposa.in.rs), u pitanju je servis za dobijanje informacija o tome da li se i u koje vreme, neka adresa stanovanja nalazi na EDB-ovoj listi planiranih isključenja električne energije. Korisnici koji se prijave na servis će eventualna obaveštenja dobijati jedan dan unapred, kako putem email-a, tako i putem SMS poruke.

Sredinom marta ove godine sam objavio i mobilnu aplikaciju „Da ne bude kasno“ i to za Android platformu. Od pre nekog vremena sam počeo da se interesujem i za tu sferu programiranja, pa sam došao na ideju da ovaj servis učinim dostupnim i na mobilnim uređajima.

A ta nagrada je došla sasvim slučajno i neočekivano... Za konkurs firme Comtrade - Right Click '09,  sam saznao u jednom časopisu. Napisao sam opis mog projekta, poslao prijavu, bio obavešten da sam ušao u uži krug, pozvan na proglašenje pobednika, gde se na kraju ispostavilo da sam ja pobednik. Kao nagradu, dobio sam laptop, koji je u to vreme bio poslednji krik tehnike. Više može saznati na stranici mog ličnog sajta, posvećenoj svemu tome: http://www.nikolaposa.in.rs/news/2009/05/16/20.

ICT časopis:  S obzirom da se bavite programiranjem koliko to može da se nauči u školi/fakultetu a koliko zapravo morate sami da se obrazujete?

Nikola: Znanje koje se stekne na fakultetu nikako ne treba doživljavati kao da je to sve što je jednom čoveku potrebno za pronalazak posla, posebno ne kada je u pitanju programerska struka. Obrazovna institucija je tu da vam da ideju, da vas zainteresuje, a naravno i da vam da dobru osnovu za neku sferu programiranja. Sve ostalo je na samom pojedincu. Završtetak školovanja nikako ne treba da znači i završetak usavršavanja programerskih veština. Potreban je konstantan rad na sebi i zalaganje da bi se postalo odličan programer.

Tako da, moj odgovor na ovo pitanje bi bio da je, kada je bavljenje programiranjem u pitanju,  potrebno mnogo više samostalnog rada i usavršavanja, u odnosu na znanje koje se stekne u školi/fakultetu. Pogotovo iz razloga što stvari u programiranju, a i uopšte IT svetu napreduju i menjaju se neverovatnom brzinom, te ljudi koji se bave tim poslom moraju da idu korak sa promenama.

ICT časopis: Šta Vas motiviše svaki put kada krenete na posao ili počnete da radite na sopstvenom projektu?

Nikola: Pa sama činjenica da volim ono što radim je najveći motiv. Programiranje je specifičan posao, uvek radite nešto novo, praktično nikad se nećete naći u situaciji da radite jednu istu stvar. Samo pisanje kôda, rešavanje problema, rad sa nekim novim tehnologijama, to su neke stvari koje mene motivišu.

ICT časopis: Da li zbog zaposlenja imate dovoljno vremena za vaše lične projekte?

Nikola: Pa da budem iskren i nemam, ali da me ne shvatite pogrešno, imam sasvim normalno radno vreme, od 9-17h, ne radi se prekovremeno, dakle razlog nije te prirode. Već jednostavno, to slobodno vreme koje imam gledam da utrošim na neke druge stvari, ponajviše na odmaranje, zatim neko gledanje televizije, sportske aktivnosti, i slično.

ICT časopis: Kako ste došli na ideju da napravite sopstveni CMS?

Nikola: Moj lični sajt je najpre bio baziran na Wordpress platformi, što je takođe CMS. Proučavajući njegove mogućnosti, a i uopšte samu ideju koja stoji iza softvera te namene, palo mi je napamet da bi bilo cool da se i ja oprobam u pravljenju jednog svog sistema za upravljanje sadržajem.

ICT časopis: Na koji svoj lični projekat ste najponosniji?

Nikola: Pa negde na mom ličnom sajtu sam napisao da je to upravo Webfolio CMS... Mada, od vremena kada sam pisao taj CMS, pa sve do sada, dosta sam napredovao što se tiče PHP-a, a i uopšte web programiranja, naučio nove stvari, usvojio sam neke nove principe i dobre prakse programiranja, proširio vidike. A taj kôd kojim je pisan Webfolio CMS mi je sad nekako zastareo, legacy, pisan potpuno drugačijim stilom od onoga kako ja danas kodiram, i sad bih rado napisao od nule, samo da imam malo više vremena. Tako da, u ovom trenutku baš i ne mogu reći da sam na njega najponosniji.

Uglavnom, ponosan sam na sve te moje lične projekte, samo eto neke bih, da se izrazim stručnim rečnikom, i te kako refaktorisao.

Za kraj par kratkih pitanja...

ICT časopis: Da niste programer bili bi ste...

Nikola: Pa verovatno ono što sam naveo u nekom od prethodnih pitanja, neki sistem administrator ili mrežni projektant. Mada verovatno ste očekivali neki ne-IT odgovor, tipa vatrogasac, profesor, pilot, tako da ću ja u tom nekom maniru odgovoriti da bih bio košarkaš, što mi je i bila jedna od najvećih želja u mladosti.

ICT časopis: Vaše slobodno vreme je ispunjeno...

Nikola: Ne mogu za sebe reći da sam nešto preterano društven tip, retko izlazim, vodim uredan život. Veliki sam ljubitelj sporta, trenirao sam košarku, volim još uvek da odigram dobar basket, od skora sam počeo da idem u teretanu, mada više praktikujem vežbanje u prirodi. Gledam TV, uglavnom sportske kanale.

ICT časopis: Gde vidite sebe za 5 godina?

Nikola: Zaista ne razmišljam o tome, a i uopšte na taj način. Planiram budućnost, ali mnogo više razmišljam o sadašnjosti.

ICT časopis: Neostvarena želja...

Nikola: Odlazak na utakmicu finala Lige šampiona.

ICT časopis: Koji savet možete da date kolegama programerima na Visokoj ICT ?

Nikola: Pratite programerske blogove, budite u korak sa dešavanjima i aktuelnostima u programskim jezicima sa kojima radite, uključite se u neke online zajednice i forume. Par korisnih sajtova koje ja imam u svom bookmark-u:

http://www.phpdeveloper.org
http://phpmaster.com

Preuzmite open-source projekat po vašem izboru, neki framework ili CMS, proučavajte kôd, naučite da radite u njemu, pokušajte da postanete contribute-or.

Da zaključimo, čitajte kôd, ali ne bilo koji, nego kvalitetan, a povrh svega, i sami što više kodirajte.

Zahvaljujemo se Nikoli na saradnji i želimo mu puno uspeha u narednom radu.

Tim ICT časopisa

Tags: 
Aktuelan: