Pravo na izbor koje treba zaslužiti

Nažalost, na kraju 2015. pojam začaranog kruga i dalje se najbolje može ilustrovati problemom zapošljavanja. Za svaku ozbiljniju poziciju upitaće vas za iskustvo, a svima nam je za građenje iskustva potrebna prilika.

Nažalost, na kraju 2015. pojam začaranog kruga i dalje se najbolje može ilustrovati problemom zapošljavanja. Za svaku ozbiljniju poziciju upitaće vas za iskustvo, a svima nam je za građenje iskustva potrebna prilika. Tako se potencijalni zaposleni sa svojim potencijalnim poslodavcima vrte u krug. Nisam sigurna da mogu da govorim o tome kada je taj krug počeo da se vrti, ali kao neko ko je imao prilike da bude na obe strane tog (nemogućeg) dijaloga, mogu da kažem šta vidim:

"Apsurd je da preko četvrtine mladih do 30 godina u Srbiji bezuspešno traga za poslom, dok se sve veći broj ozbiljnih kompanija žali na to da ne mogu da nađu odgovarajuće kadrove."

                                       

Ovo nije problem koji pogađa samo Srbiju ili region - u pitanju je globalna stvar. Čak više retko ko okrivljuje fakultete kako ne daju dovoljno praktičnih znanja, igra traženja krivaca je manje - više gotova. Zemlje koje veoma pažljivo vode računa o obrazovanju bore se sa istim izazovom. Velike kompanije sve su svesnije i menjaju se prema osobenostima tzv. Milenijala. No, to ne rešava ni njihov, ni vaš problem. Kaže se the show must go on – uvek novi izazovi, bukvalno svakog dana, ogromna potreba da se prate trendovi i upotrebe savremene tehnologije – i dalje se traže ljudi koji umeju da ih reše. Oči su uprete u vas – u mlade. Ja vam samo mogu reći šta se danas od vas očekuje.

"Učenje više nije (samo) diploma."

Formalno obrazovanja je odlično, ali više nije dovoljno. Ja lično nisam od onih koji će reći: „Ti si genijalan, batali faks i idi napravi startap“. Neću, zato što znam koliko sam naučila na fakultetu, koliko mi je to značilo, jer mi je dalo temelj i stabilnu strukturu da mogu da nastavim sama da unapređujem sebe. Ne nasedajte – nijedan fakultet, ni kod nas, ni u inostranstvu, nema toliko dobar program da ćete posle diplomiranja moći da zaboravite na knjigu (ili časopis, ili blog, ili seminar, ili kontakt sa kolegama iz struke…). Uzmite najbolje što vam se nudi i nadogradite to tako da krajnji rezultat bude nešto posebno.

Imala sam priliku da radim i u internacionalnim timovima i mogu reći da me je takvo iskustvo profesionalno podiglo skoro koliko i fakultet. Ljudi u jednoj zemlji, ma koliko da su različiti, funkcionišu po jednom istom, zajedničkom sistemu pravila. Posao se u različitim zemljama organizuje drugačije, poslovna kultura nije svuda ista, ljudi žive različite živote i pristupaju istim problemima na različit način. Ako umete da posmatrate, pod uslovom da ste u prilici, videćete koliko od njih možete da naučite. To vam daje slobodu, jer onda stičete pravo da izaberete najbolje rešenje za svoje izazove.

Pokažite inicijativu!

Pomislite samo šta sve jedan poslodavac može da pročita iz samo jednog reda vaše prijave za posao u kome stoji da ste na primer nekoliko meseci radili u inostranstvu. Pokušaću da kažem šta ja vidim:

  • Vidim osobu koju nije bilo strah da ode i živi sama.
  • Vidim osobu koja veruje u sebe, ume da se snađe i organizuje.
  • Vidim osobu koja stvarno zna strane jezike.
  • Vidim osobu koja ume da prihvati različitost i nije osuđena samo na jednu perspektivu.
  • Na kraju, vidim osobu koja veoma ozbiljno doživljava sebe i
  • kojoj je zaista stalo do posla koji radi.

Da li i vi vidite sve ove kvalitete? Ako poslodavac koji sve ovo pročita i ne vidi u tome koliko vredite, učinio vam je uslugu što vas nije uzeo u razmatranje.

To infinity and beyond!

Verujem da mnogi odlazak u inostranstvu, posebno zbog posla ili stručne prakse, izjednačavaju sa odlaskom sa velikim „O“. Moje iskustvo je drugačije. Internet i moderne tehnologije učinile su nas sve građanima sveta i više nije toliko važno gde neko vidi sebe i gde će se snaći. Istorija je pokazala da je svima bilo najbolje kada smo uspevali da motivišemo mlade ljude da se iz inostranstva vraćaju i sa sobom donose nova znanja i iskustva. U tom smislu, možda najvažnija poruka koju bih volela da pošaljem mladim ljudima je da

" Treba da gledate daleko u vreme koje dolazi, a ne obavezno u daljinu prostora."

Jer to je vreme koje vama pripada gde god da se nalazite, ako prihvatite izazove i iskoristite prilike.

Priredila Dragana Đermanović (preuzeto sa aiesec.org.rs)

Aktuelan: