Slušaj Mocarta i položi ispite

Upoznati smo sa tim da slušanje klasične muzike u toku učenja može doprineti boljem savladavanju gradiva. Kako i zašto se to dešava? Da li klasična muzika utiče i na neke druge fiziološke procese? Pokušaćemo da odgovorimo na ova pitanja.

Pozitivan uticaj na učenje uz slušanje klasične muzike nije otkriveno juče. Mnogi naučnici su se proslavili otkrićima u ovom polju. Veliki broj ljudi ističe da im je klasična muzika veoma pomogla pri učenju. Većina hirurga operiše uz klasičnu muziku, a kod nas nekima pomaže i narodna muzika. Ako bi pitali jednog hirurga zašto sluša klasičnu muziku dok obavlja jedan od najtežih poslova na svetu, verovatno će vam reći da se na taj način opusti i bolje skoncentriše na rad i naravno biće u pravu.

Amerikanci, kao i u svim drugim oblastima, imaju i centar za nova otkrića u učenju. Ovaj centar tvrdi da se učenje može povećati najmanje 5 puta korišćenjem muzike od 60 udaraca u minuti. Muzika od 60 udaraca u minuti je upravo muzika iz baroknog perioda i Mocartova muzika. Slušanjem ove muzike aktiviramo desnu hemisferu velikog mozga dok je pri učenju aktivirana leva. Istovremeni rad obe hemisfere mozga maksimalno povećava učenje i zadržavanje informacija.

Slušanje muzike dok se uči ne garantuje pamćenje informacija, ali može da poboljša učenje. Muzika u pozadini sama po sebi nije deo procesa učenja, ali ona ulazi u pamćenje zajedno sa naučenim informacijama. Dozivanje naučenih informacija je bolje kada se tokom prisećanja koristi ista muzika kao ona koja je slušana tokom učenja. Takođe, tempo muzike izgleda da ima ključni uticaj na pamćenje.

kliknite na sliku da bi ste je uvećaliU jednom istraživanju najbolje rezultate pri učenju pokazala je Mocartova sonata za dva klavira u D-duru. Vredi pokušati u ovom ispitnom roku. Možda nam ako ništa drugo to pomogne.

Sad dolazimo do drugog pitanja: da li klasična muzika utiče na druge fiziološke procese? Odgovor se potrudio da nam da japanski naučnik dr Masaru Emoto u svojoj knjizi "Poruka vode".

Ovaj japanski naučnik istraživao je kako muzika utiče na molekule vode. On je zamrzavao kapljice vode i potom ih proučavao pod elektronskim mikroskopom. Pored uticaja muzike posmatrao je molekule vode sa različitih izvora. Fascinantno je da voda iz planinskih tokova ima prelep geometrijski formiran kristal dok su kristali molekula vode iz zagađenih delova skroz drugačiji.

Kada je proučavao uticaj muzike na molekule vode postavio je dva velika zvučnika između posude sa destilovanom vodom i dok je puštao određenu muziku fotografisao molekule.

Zapazio je da pri puštanju klasične muzike molekuli vode formiraju pravilne geometrijske oblike dok je sasvim suprotno pri puštanju hevi metal muzike.

Naš organizam sastavljen je od više od 60% vode, dok je na primer kod novorođenčadi taj procenat mnogo veći (skoro 90%). Voda učestvuje u maltene svim fiziološkim procesima.

Ovaj naučnik je otišao još dalje puštao je snimljene reči vodi. Ljubav, hvala, mržnja, rat bile su neke od njih.

Knjugu možete preuzeti ovde.

Od nas preporuka za učenje:

Preko 6 sati muzike više je nego dovoljno za početak.

I jedan savet: pazite koju muziku slušate - možda se ne svidi molekulima vode koji su stvorili ono što mi volimo da nazivamo život.

 

Inspiracija - izvori:

http://www.unitedearth.com.au/watercrystals.html

http://muzicki-blog.blogspot.com/2011/11/blog-post_15.html

 

Aktuelan: