Zakoni univerzuma koje ne možemo izbeći

Zakone države možda možemo izbeći, ali ove zakone ne možemo i da hoćemo. Kompjuter prirode, univerzuma, radi tako precizno, ekonomično, efektivno i u sebi sadrži čistu ekologiju tj. pospešuje rast i razvoj svakog čoveka odnosno ljudske civilizacije. Zapaženo je da postoji šest bazičnih Zakona sa kojima mi živimo i koji će ovde biti predstavljeni u nastavcima. 

Kakvi su to Zakoni univerzuma i zašto postoje?

Kao što postoje zakoni države koji obezbeđuju mir i red u državi tako i zakoni prirode, fizike ili univerzuma postoje da obezbede kontinuitet univerzalnog stvaranja i objašnjavaju proces po kome univerzum stvara. Praktično, to su zakoni prirode kome čovek kao ljudsko biće priprada. U evoluciji, ovi zakoni su normalni i neophodni. Oni su dobri regulatori, transformatori i stvaraoci.

Cilj prirode je da čovek stvara, raste i razvija se na osnovu ovih zakona ali dešava se da mnogi ljudi na ovoj planeti žive i rade u suprotnosti sa ovim zakonima, ne znajući da oni postoje i da rade 24 sata svakoga dana...od samog rođenja. Ovi zakoni su u stvari večiti kompjuteri prirode i uvek rade po istom taktu i obrascu, nikad ne odstupajući od svojih principa.

Naučnike je oduvek interesovao način na koji univerzum funkcioniše i stvara. Najpouzdaniji odgovor na ova pitanja daju nam genetičari jer je genetika najsavršenija i najsveobuhvatnija nauka savremenog doba, tj. ona je sinteza, kulminacija svih nauka. Po mišljenju naučnika, zakoni univerzuma rade u svakoj ćeliji ljudskog bića. Njihova preciznost, ekonomičnost i organizacija poseduju matematičku tačnost i efikasnost tako da ni najmanja sitnica u stvaranju ne može da im promakne. Nema ničega u prirodi, a da tim ne vladaju ovi zakoni.

Ovi zakoni su pušteni u pogon svaki put kada čovek počne da misli. Iz tog razloga čovek treba da bude svestan svojih misli, da ih usmerava, kao i svoje akcije, da ne bi išao suprotno zakonu prirode u sebi.

Cilj postojanja ovih zakona je da bi se regulisala celina, da bi cela „mašinerija” mogla da se okreće, proširuje i stvara, a nikako samo jedan njen deo. To znači da zakoni ne postoje za pojedinca, da idu u korist jednom čoveku, nego za sve jednako. U psihi čoveka oni su isti i rade u svakom čoveku jednako.

Više puta izgleda da zakon fizike pušta čoveka da ovaj radi nepoštene stvari u odnosu na druge ljude, kao i u odnosu na sebe. Ovi zakoni idu u krug konstantno ga proširujući, ali se ponovo vraćaju posmatrajući iznova šta se događa i po tome reaguju i „sude”. Zato se kaže „ko je bio dole taj je gore” i „kolo sreće se okreće”. U stvari oni „sude” „ni po babu ni po stričevima”, nego po jednakoj matematičkoj preciznosti po kojoj je svaki čovek 100% odgovoran za svoje akcije tj. ponašanje.

Na kraju ovog uvodnog dela treba znati da ovi zakoni uvek rade zajedno , a ne nezavisno jedan od drugog. Zapaženo je da postoji šest bazičnih zakona univerzuma ili fizike, odnosno univerzalne pravde, kako ih autor navedne knjige naziva:

  1. Zakon životne namere,
  2. Zakon reproduktivnog nagona u cilju transformacije,
  3. Zakon davanja i primanja,
  4. Zakon uzroka i posledice,
  5. Zakon spontanosti i lakoće,
  6. Zakon nevezanosti i slobode.

 

Inspiracija – izvori:

Izvodi iz knjige dr sc. Milene Marović, “Zbogom iluzije” - kako da kažete zbogom iluzijama i živite u srećnoj realnosti. Izdavač: Dobra knjiga, Beograd, 2011. (str,41-46).

http://vukajlija.com/zabava/posteri/570309

http://3.bp.blogspot.com/-h-d5Rl-4yP8/TlMJRaPsIUI/AAAAAAAABv0/UIEZiwG5Rkk/s640/universal.jpg

 

Aktuelan: